Čist rock and roll, sjajni tekstovi, fantastična atmosfera na svirkama, pesme na engleskom i srpskom jeziku i četvorka iz Novog Sada. Govorimo o bendu Sirius Alpha Star, osnovanom 2006. godine i koji je na dobrom putu da pokaže da Novi Sad i dalje ima najbolje muzičare. O tome, ali i o problemima sa kojima se mladi bendovi danas susreću govore frotmen Dejan Juhas i basista/vokal Miroslav Cvetanović zvani Cvele, dok sam bend još čine i gitarista Vuk Stanačev i bubnjar Nemanja Veselinović. Razgovarao Aleksandar Zdjelar.
ENS: Otkud naziv Sirius Alpha Star?
DEJAN: Zato što je Sirius najsjajnija zvezda na nebu posle Sunca, a ostalo pitaj Cveleta, on je smislio naziv.
CVELE: To je ono što je nama u tom trenutku bilo najpotrebnije. Neka zvezda koja će nas izbaviti iz ovog tamnog sveta koji nas okružuje, i ovog sranja što je svuda oko nas. Nešto što će nam pokazati put i što će nam učiniti živote malo srećnijim.
ENS: Šta vas je povezalo u grupu?
DEJAN: Povezalo nas je to da smo se skupili i kao “ajd’ sviramo i napravimo bend”. Da sviramo i radimo nešto pametno za promenu. Ne samo u Novom Sadu, nego i u celoj Srbiji neće da guraju bend koji hoće da radi i koji hoće nešto da menja. Kod nas je sve ovo uticaj političke dominacije i dominacije nekog retardiranog sistema. Imputira se masi da budu kreteni - da ne budu kreativni nego da budu poslušni. Govore kako Zapad ne valja, a rade isto što i oni.
ENS: Dobro, vi ste svi, da kažem mladi. Planirate sa ovim bendom da pržite dok možete?
DEJAN: Planiram da imam bend koji će da zaradi milione da mogu da imam sedmoro žena i pedeset sedmoro dece! Otkud znam. Dosad smo više para potrošili nego što smo zaradili, kad se sve sabere.
ENS: Šta misliš o našoj muzičkoj sceni?
DEJAN: Od devedesetih godina se nijedan pravi bend nije pojavio.
ENS: Govoriš o Novom Sadu ili o Srbiji?
DEJAN: Ma, uopšte. Pojavio se kao Eyesburn devedeset i ne znam koje, pre njih su bili Brejkersi i Ateisti, Lav Hantersi, ajde oni su kasnije došli, Ritam Nereda i Generacija 5. Bukvalno od tih devedesetih, već deset godina nema benda u Srbiji.
ENS: Ima li mesta u Novom Sadu gde bendovi kao vi mogu da sviraju?
DEJAN: Ima mesta, samo su problem menadžeri. Drugi veliki problem su producenti. Ne možeš da nađeš normalnog producenta koji će da ti uradi produkciju. Svako gleda da te što više iskoristi, da te napravi po njegovom ukusu. Dobro, do duše, ne traže neke velike pare, ali to je ono - da bi uspela cela ta muzička filozofija u celini, treba da se radi kao tim. Da postoji tim – producent, muzičari i kritična masa.
ENS: A da li je novosadska publika otvorena za nove stvari ili je razmažena?
DEJAN: Zavisi od publike do publike. Svaka masa ima neku njihovu filozofiju. Mi se trudimo da povežemo sve moguće publike koje postoje u Novom Sadu. Da predstavimo ideju i neku zajedničku inspiraciju na osnovu koje bi oni mogli da nas vide kao bend koji je sasvim normalan, opušten a sa druge strane radi kvalitetno i svira zbog mase. Jer mi sviramo zbog mase, a ne zbog para, zasad. Ali to je glupo, razumeš. Treba da sviraš zbog para da bi mogao da nastaviš. Zbog sebe, u suštini, sviramo, zato što volimo. Ali po nekom planu, ako ću da biram da li ću za pare ili za masu – biram za masu. Jer ti, ono, niko neće dati pare. Imaju pare ali svi kažu “nemam para”, kao jebi ga, “evo ti za putne troškove”. I onda odeš, sviraš negde, dobiješ hiljadu dinara za putne troškove, a tebe ceo put izađe četiri hiljade.
ENS: A zašto misliš da je publika u Srbiji spremnija da da keš za Zvezde Granda nego za mlade bendove kao što ste vi?
DEJAN: Ne daju oni ne znam koliki keš za Zvezde Granda, to keširaju ovi mafijaši debili, jer njima odgovara masa koja ne razmišlja, koja može da ih trpi, da ih sluša, da se pravi kao da se ništa ne dešava. Ta se cela filozofija imputira masi - “budi kreten i bićeš kul”, “radi šta ja radim”. Umesto “radi šta hoćeš”, nameće se “gledaj šta ovaj drugi radi i pazi ko će ti šta reći”. Treba da radiš ono šta voliš, ako to nikom ne smeta – šta te briga. Jer, moja filozofija je – budi srećan, radi stvari koje te čine srećnim, i to radi maksimalno al’ nemoj da ta sreća bilo koga drugog učini nesrećnim ili nezadovoljnim.
ENS: Da se vratimo na vas, kad planirate da izdate album?
DEJAN: Kad dobijemo keš. Bukvalno tako. Jer, naš bend treba da bude sklop četiri ličnosti. Da na osnovu našeg timskog rada, da primer drugima da kao tim mogu bolje, mnogo više da uspeju nego da se guraju kao pojedinci. Da pare nisu bitne toliko u suštini.
ENS: Koji su vaši planovi za blisku budućnost?
DEJAN: Da sviramo, sviramo, sviramo, sviramo.
ENS: Gde novosadska publika može sledeći put da vas čuje?
DEJAN: Gde god bude prilike. Šta god da se održava, gde god nas budu zvali.
CVELE: Da to budu neka urbana mesta, poput Route-a ili London Underground-a ili tako nešto otvoreno širokim narodnim masama. Da nije generalno samo rok, nije generalno samo ex-yu rok, nije strano, nego sve. Ono što mogu svi da slušaju, ono što će nas izvodvojiti kvalitetom i ljudi će poželeti da uđu u lokal kad nas čuju.
ENS: Želite nešto da poručite za kraj?
CVELE: Pokušaćemo i dalje da prenosimo našu energiju preko tekstova, pogotovo na srpskom jeziku, da ljudi mogu da se prepoznaju i sa njima da se poistovete.
|
